Da nije snega pomešanog s kišom ne bi se čovek osećao živim.Ovako se hladnoća uzrokovana vlagom uvukla i peče svojom moći. Sve se sklupčalo, zatvorilo iza svoja četiri zida i ćuti. Prisutna tuga kroz vlati vlage i sete dana koji prolazi jasno ostavlja pečeat na slučajne prolaznike. Hoda onaj ko mora.
Uhvatila me vlaga i ne pušta.
Prolazim gradom pokrivenim sivilom oblaka. Bez sjaja, bez svetla, bez slučajnog susreta i osmeha. Onako ruku zavučenih u džepove jakne, kapuljače natučene na oči, malo velike pa mi se vidno polje suzilo, prolazim pored prodavnice hrane za životinje. Ispred ulaznih vrata mačka gricka dobijenu poslasticu. Pas mirno spava u kartonskoj kutiji u koju su vlasnici ubacili šareni džemper čiji rukav viri ispod žutog psećeg tela. Osmeh me obuzima. Radost me preplavljuje. Udruženi i osvom nemanju doma pronašli su utočište i mir.
Ima dobrih ljudi.
Žurim kući.
Naložiću peć.
Skuvaću čaj i ručak za sutra.
Rano ćemo leći.
Gledaćemo film skinut s interneta.
Na fotografiji je Milorad, mačak koga više nema.
Нема коментара:
Постави коментар
Dragi prijatelji ukoliko imate komentar na pročitani post slobodno napišite.Hvala!