27. februara sam na ličnu sreću održala prezentaciju svoje knjige na mestu koje živi intenzivnim životom.Volja, nada, želja za životom se prepliću kroz vremešna lica prisutnih. Neopravdano marginalizovani i prepušteni sebi, zaboravljeni i usamljeni okupljaju se i obeležavaju sve važne datume tokom cele godine.
Gledaju ispred sebe i uzivaju u trećem dobu na jedini pravi način.
Sala Udruženja penzionera u Kikindi se vrlo brzo napunila. Lica povezana zajedničkom mladošću i interesovanjima se okupila. Već na ulaznim vratima me je čekala reč dobrodošlice.
Priče žive kada se govore. Izgovorene reči stvaraju lepotu ljudi utkanih u mnoštvo napisanih stranica. Duše lete, lica se smeju, puštaju se nezadržive suze. Imala sam neponovljiv osećaj sigurnosti i prihvaćenosti.
Сузе, Весна... Поздрави!!!!!!!!!!!!!!!
ОдговориИзбришиХвала!
Избриши